U svitanje, kad noć više nije noć, a dan još uvek nije dan, u snoviđenju kad san nije zaista san, a java nije to što imamo, u muzici kad ton još uvek ne možemo da uhvatimo, a tu nam je neprestano u pamćenju, postoji jedan vanvremenski i vanprostorni svet. Svet čarolije, magije, svet koji katkad nastaje u treptaju našeg oka, u deliću otkinutog sna, u drhtaju glasa. U tom svetu postoji igra, tamo živi muzika i rađaju se čarolije.

     Čarobnice koje stvaraju svoj svet imaju moći da naprave  čoveka, daruju mu dušu, osećanja, igru, daruju mu veselje, radosti, ples, ali njemu je potrebno više – treba mu njegova polovina, ljubav smrtne žene, jer ni raj nije raj ako si u njemu sam.